TETKE, STRIČEVI, FAMILIJA - MISLIMO DA SVI MOGU DA BUDU TRENERI! Đukić surovo iskren: Govorio o OZBILJNOJ SVAĐI sa bivšom upravom Partizana, Paunoviću, Iliću...
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Miroslav Đukić poručuje da srpskom fudbalu treba sistem, a ne oslanjanje na talenat i improvizaciju. Smatra da su potrebni rezovi, ozbiljan rad i više strpljenja za trenere poput Veljka Paunovića i Saše Ilića.
- Kaže da je Partizan u dubokoj krizi i da je trenerski posao preozbiljan za pristup po principu 'tetka, stric, familija'. Podsetio je i na svađu sa bivšom upravom zbog potcenjivanja osvojenog Kupa 2018.
Peti po redu Mundijal prijateljstva okupio je veliki broj legendi iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i drugih država poput Argentine, a jedan od gostiju bio je i Miroslav Đukić.
Bivši reprezentativac, a sada trener, bio je oduševljen organizacijom celog događaja.
- Utisci su zaista lepi, sve je super. Mislim da je ideja koju šalje ovaj skup u Ulcinju izuzetno zdrava i pozitivna. Na svakom koraku vidimo poštovanje, gostoprimstvo, ljubav i druženje. To je jedna zdrava atmosfera koja šalje snažnu poruku da nam se nikada više ne ponovi ono što nam se desilo u prošlosti, da izvučemo pouke iz toga i da konačno shvatimo da smo mi komšije i braća, te da nam nema života jednima bez drugih. Ne može nama nikada biti bliži ni Španac ni Englez od prvog komšije. Ne moramo mi nikoga nužno da volimo, već moramo da se poštujemo, uvažavamo i da sarađujemo. To je ta magična formula normalnog življenja - počeo je priču za KurirĐukić, pa dodao da su njegove generacije možda i poslednje koje mogu da naprave ovakav događaj:
- Verovatno jeste tako. Mi smo ta poslednja generacija koja je rasla i vaspitavana u tom jugoslovenskom duhu i mislim da svi iz tog perioda nosimo veliku životnu školu, kulturu druženja i zajedništva. Verujte mi, prošao sam ceo svet kroz fudbal, upoznao, igrao i živeo sa Hrvatima, Slovencima, Albancima... Ni u jednom jedinom momentu među nama nisam osetio tu mržnju koja je dovela do rata. Ni dan-danas ne mogu sebi da objasnim kako se i zašto to desilo. Ko je kriv, zašto je to neko napravio i proizveo? Ja tu mržnju koja je dovela do rata nigde među običnim ljudima i sportistima nisam osetio.
Zatim se bivši trener Partizana, ali i selektor Srbije, dotakao i reprezentacije, kao i Veljka Paunovića kom je dao podršku.
- Svakako da mu treba dati apsolutnu podršku, jer bez toga nema ničega. Međutim, mi moramo definitivno i jednom za svagda da shvatimo da bez sistema nema napretka. Ne možemo ići napred oslanjajući se samo na talenat, to je samo jedan delić slagalice. Dok kao nacija ne napravimo sistem i ne definišemo ko smo, šta smo i kakav fudbal želimo da igramo, nećemo napredovati. I ne treba tu da budemo previše pametni, dovoljno je da prepišemo od onih koji to već imaju, poput Španije. Mi smo po mentalitetu veoma slični njima, volimo igru sa loptom. Nismo mi Englezi, a čak su i Englezi promenili stil i danas žele da igraju kroz posed.
U Španiji, kada postanete trener, ako ne igrate onako kako zahteva njihova publika – da ekipa izlazi iz zadnje linije sa loptom, da visoko pritiska protivnika i ima prepoznatljiv stil, Španac na tribinama odmah zviždi i negoduje. On je došao na stadion da uživa. Mi moramo da napravimo strategiju, naš nacionalni način igre, i da to forsiramo i u domaćoj ligi i u reprezentaciji. Mi to trenutno nemamo. Paunoviću svakako treba dati vreme i podršku, jer to nije lako napraviti preko noći, pogotovo što su protivnici protiv kojih je igrao bili izuzetno teški i jaki.
Đukić je dugo igrao, pa zatim i radio u Španiji, te je dao komentar na to da sve više španskih trenera dolazi u srpski sport. Tu su Rijera, Navaro, Penjaroja...
- Mislim da je to sasvim u redu i da su to trendovi koje treba da prihvatimo i iz kojih možemo da učimo. Reč je o stručnjacima koji mogu da donesu boljitak. Edukacija naših trenera mora konstantno da postoji, a mi dugo godina nismo izašli napolje, nismo se osvežili i aktualizovali u tom trenerskom sektoru. Veoma je pozitivno što dolaze ljudi koji su u Španiji već prošli ozbiljan put u fudbalu i košarci i koji ta moderna shvatanja mogu da prenesu ovde.
Zadržao se i na Rijeri.
- Strpljenje mora da postoji, ali u srpskom fudbalu mnoge stvari moraju da se poprave. Nije problem samo Zvezda, problem su i ostali klubovi. Iako je Zvezda kvalitetnija od drugih, mi moramo da napravimo snažnu, konkurentnu ligu u kojoj će i Zvezda i Partizan morati da 'iskrvare' na svakoj utakmici da bi došli do bodova. Ako vi u domaćem prvenstvu budete prvi sa 30 bodova razlike, vi nemate pravu sliku fudbala. Mislite da ste jaki i najbolji jer nemate nikakvih poteškoća. Ekipe se prave, sazrevaju i očvršćavaju isključivo u muci i problemima. Vi to u našoj ligi nemate, ode Zvezda u Kragujevac i glatko pobedi sa 0:3. Onda mislite da je sve lako, a kada izađete u Evropu i naiđete na pravu ekipu i pravu muku, niste sposobni da odgovorite jer te teškoće ne prolazite iz nedelje u nedelju. Nema boljitka dok ne stvorimo čvrstu ligu u kojoj mora da se krvari za svaku pobedu.
Albert Rijera već sada će ostati upamćen kao neko ko je ispustio veliku prednost protiv Viktorije iz Plzenja kada je imao 3:0 u prvom meču, a zatim ispao. Miroslav Đukić je, sa druge strane, svojovremeno izgubio prvi meč kao selektor mlade reprezentacije Srbije od Švedske sa 0:3, da bi u revanšu u gostima slavio 5:0 i otišao na Evropsko prvenstvo gde je kasnije stigao do srebrne medalje.
- To je zaista bila istorijska utakmica. Posle tog poraza od 0:3 u Novom Sadu, prvo što mi je bilo u glavi jeste naš mentalitet, taj inat, ali pre svega želja da sačuvam atmosferu u ekipi. Ušao sam u svlačionicu posle meča, što nimalo nije lako u takvom trenutku, i rekao igračima: 'Momci, samo jednu stvar tražim, sutra u novinama ne želim da pročitam da je bilo ko izašao i kritikovao saigrača ili tražio krivca. Ja sam kriv za sve.' Iskreno, nisam u tom trenutku verovao da možemo da prođemo dalje, ali sam verovao da možemo da ih pobedimo tamo i pokažemo da nismo loša ekipa kakvom smo ispali u prvoj utakmici, već da smo bolji od njih. U Švedsku smo otišli potpuno sami. Niko iz uprave i vrha Saveza nije išao sa nama, maltene su nas ispratili kao grupu prijatelja koja ide samo da otalja posao i završi kvalifikacije. Ali mi nismo otišli sa tim mentalitetom, otišli smo maksimalno našpanovani i koncentrisani. Rekao sam im pred meč: 'Nemojte da jurimo četvrti gol od prvog minuta, hajde prvo da pobedimo utakmicu, pa ćemo videti šta će nam ona doneti.' Kako je meč krenuo, Janković, Rukavina, gol za golom... Utakmica se otvarala, mi smo pristizali, a Šveđani su postajali sve nervozniji. Već u prvom poluvremenu imali smo 3:0 i potpuno izjednačili dvomeč. Na poluvremenu sam im u svlačionici rekao: 'Momci, samo nastavite mirno da igrate, oni će sami sebi dati taj četvrti gol.' Tako je i bilo, ušli su u meč samo da sačuvaju prednost, potpuno su se pogubili i više nisu mogli da se vrate - rekao je Đukić, pa dodao:
- Taj dvomeč sa Švedskom je bio prekretnica za celu tu generaciju. Na samom šampionatu u Holandiji pokazali smo kakva smo ekipa. Pobedili smo Italiju, pa Češku tim golom u finišu, i već posle dva kola obezbedili prvo mesto u grupi. U trećoj utakmici protiv Engleske, kada nam je Derbišajer dao gol, promenio sam čitavih prvih jedanaest igrača jer nam meč rezultatski ništa nije značio, i opet smo odigrali odlično. Potom smo u polufinalu izbacili odličnu Belgiju i ušli u veliko finale protiv domaćina Holandije. Bili smo zaista ozbiljna, takmičarska ekipa i predrago mi je što su svi ti momci kasnije napravili vrhunske karijere.
Sledeće godine Srbija i Albanija organizuju Evropsko prvenstvo za mlade. Deluje da je danas daleko lošija situacija kada je mlada reprezentacija u pitanju nego što je bilo tada.
- Ta generacija je ostala vezana, oni se svi druže i dan-danas. U ono vreme nije moglo da se zamisli da neko neće da igra za mladu reprezentacijum, to je bila ogromna čast i obaveza za svakog igrača. Mi smo tradicionalno uvek imali dobre mlade selekcije iz jednog prostog razloga: da bi mladi igrač sa 19 ili 20 godina igrao standardno u Španiji, Engleskoj ili Nemačkoj, to je vraški teško. S druge strane, u našoj ligi se tim mladićima rano daje šansa i oni u tim godinama već imaju ozbiljne seniorske utakmice u nogama. To je naša prednost koja bi morala da donosi dobre rezultate, ali je danas glavni problem taktička obučenost tih igrača, koja u našoj ligi nije na zavidnom nivou.
Jedan od lidera te generacije bio je Dejan Milovanović, koji je prerano preminuo i čija je smrt sve ostavila zatečene. Svojovremeno je meni Deksa, kroz druženje u balonu, za velikana svetskog fudbala Danijelea De Rosija rekao - "ovog sam dobijao gde sam stigao". To je najbolje oslikavalo njegov karakter i pobednički mentalitet, deluje da je cela ta generacija bila takva?
- Pre svega, neizmerno mi je žao Dejana i njegove prerane smrti. Bio je divan čovek, vrhunski fudbaler i izuzetan kapiten koji nam je doneo mnogo toga. Ali on je bio kapiten bez buke i galame, bio je vođa svojim ponašanjem, karakterom i primerom na terenu. A ta priča o Romi i De Rosiju samo potvrđuje kakav su mentalitet imali ti momci. Oni su verovali u sebe, igrali su se fudbala bez straha i napravili su odlične karijere upravo zato što su bili pravi momci i pravi igrači.
Sada još jedna tema - Miroslav Đukić je 2018. godine sa Partizanom osvojio Kup u Surdulici protiv Mladosti iz Lučana i to je bio pretposlednji trofej kluba iz Humske sve do današnjih dana. Đukić kaže da ne bi verovao da će se budućnost razvijati ovako da mu je neko to tada rekao.
- Zaista ne bih verovao. Pogotovo što sam tada čak ušao i u ozbiljnu svađu sa tadašnjim predsednikom Vučelićem i upravom, jer mi je strašno smetalo što nisu pridali važnost osvajanju tog trofeja. Pošto smo u finalu pobedili Mladost iz Lučana, ponašali su se maltene kao da ga nismo ni osvojili, to se podrazumevalo i potcenjivalo. Meni je bilo izuzetno žao zbog igrača, jer sam najbolje znao koliko su se mučili, koliko je znoja, truda i teškog rada uloženo da bi se stiglo do tog pehara. Tek sada, posle toliko godina bez trofeja, vidi se koliko je svaki pehar dragocen i koliko treba proslaviti svaki uspeh, bez obzira na to protiv koga igrate u finalu.
Tvrdi kako je Partizanu potreban reset, kao i čitavom srpskom fudbalu.
- Partizan se nalazi u dubokoj krizi i tu su, baš kao i u celom našem fudbalu, neophodni veliki rezovi i korenite promene. Mi talentovane dece uvek imamo, ali moramo da uspostavimo zdrav sistem, ozbiljan rad i pre svega strpljenje. Moramo da istrpimo proces, jer kod nas vlada uverenje da svako može da se bavi ovim poslom, mislimo da možemo da dovedemo i našu tetku, i strica, i familiju, i prijatelje da budu treneri. Ne može to tako. Trenerski posao je izuzetno ozbiljna stvar, a pogotovo biti trener Partizana ili Crvene zvezde. To nosi mnogo veću težinu i odgovornost nego što mnogi misle.
Na klupi crno-belih je jedna od najvećih legendi kluba, Saša Ilić, i deluje da za njega svi imaju najviše strpljenja.
- Svakako da je to dobra stvar. Sale je pametan momak, apsolutno zaslužuje podršku i šansu. Treba istrpeti ceo taj proces i sačekati da njegov rad sazri i donese rezultate.
Sebe vidi u srpskom fudbalu, ali samo u malo drugačijim okolnostima.
- Ja sebe uvek vidim u fudbalu jer ga volim, pitanje je samo da li oni koji odlučuju vide mene. Nisam čovek koji prihvata bilo šta samo da bi radio, ja sam trener projekta. Ako prepoznam zdravu sportsku ideju, tu sam. Držim do svojih principa i integriteta, nisam poslušan, a to u našim okvirima retko predstavlja preporuku - zaključio je Đukić razgovor za Kurir.
BONUS VIDEO: